Љиљана Фијат: Свети Сава и огњиште
Једнога дана, Свети Сава је пролазио кроз село, носећи списе и молитве из манастира. На тргу је угледао брата и сестру како разговарају са старим родитељима; гласови су им били пуни туге и несигурности. Породица је разматрала да прода породићну кућу и подели новац деци, а родитељи би становали наизменично код сина и ћерке. Међутим, зет и снаха били су незадовољни том одлуком, и у селу се већ шапутало о могућем раскиду договора. Или да сваки од родитеља стanuје код једног дет
2 minutes ago1 min read
Вера Цветановић: Свети Сава и опроштај
Једнога дана Свети Сава наиђе на снужденог и нерасположеног човека који је седео на узвишењу поред пута и празно гледао преда се. Свети Сава се смести поред њега уз „Помаже Бог”, па га упита: „Зашто си, човече, тако нерасположан и мргодан? Шта те мучи и тишти, те си тако усамљен?” Снебивајући се, човек тихо и невољно проговори: „Крив је томе мој рођени брат. Много ме је увредио. Чувам и пазим болесне родитеље, старе и изнемогле. Довијам се како знам и умем, а он, ем што неће
14 minutes ago1 min read
Оливера Симић Нормали: Свети Сава и жена
Једнога дана, ходећи градским улицама, Свети Сава пред вратима болнице срете једну жену. Стајала је замишљена. У њеним очима видео је несигурност и недоумицу. Пришао јој је и узео је за руку. Осетио је борбу у њеном телу и души. Не говорећи ништа, јаче јој је притиснуо длан. Немим погледом упутио јој је речи. Мир је обузео жену. Осетила је сигурност. Знала је шта, како и куда треба да крене. У његовим очима прочитала је: „Крени, крени.“ Наклоном јој је показао пут којим и сад
53 minutes ago1 min read
Слађана Белко: Свети Сава и спознаја
Једнога дана Свети Сава, који се још оглашавао као Растко, слушао је свађу своје браће Вукана и Стефана. Речи пуне јада и горчине заривале су се у срце најмлађег Немањића. Претња смрћу своме политичком противнику, па макар то био и рођени брат, била је довољан разлог за одлазак. Постоје људи који не беже од одговорности већ од неистине. Растко је био један од њих. Рођен у средишту моћи, окружен ауторитетом који се не стиче већ наслеђује, од почетка се суочавао са парадоксом:
10 hours ago2 min read
Љиљана Мачкић: Свети Сава у XXI стољећу
Једнога дана Свети Сава је оживио на милионима екрана телефона и таблета у цијелом свијету. Жива икона се осмјехивала. Сви су били изненађени. Нису означили да нешто желе гледати, а појавило се! Није реклама? Иако непозвана, жива икона им је задржала пажњу, измамила узвратни осмјех и улијевала осјећај мира. Није имао свој профил, ништа што би био траг ка оживјелој икони... Зато је већина оних који не знају помислила да је наука опет напредовала и оживјела давног човјека прија
11 hours ago1 min read
Зорица Бамбергер: Свети Сава и Шумадинка
Једног дана Свети Сава је застао поред једне девојчице која је била одевена у народној ношњи Шумадије, и рече јој: „Знам те ко си, дете драго! Благосиљам одсјај Христа у лепоти младости, благосиљам младост и будућност Србије!” „Јесам, јесам, Србијанка сам! Христољубива, у миру са свима. Јесам, Србијанка сам, Српкиња, православна, христоносна, поносна…” — рече девојчица, поправи ружу у својој коси и настави: „Али се одричем Србије без љубави у себи, Србије братоубица и братом
12 hours ago1 min read
Драгица Шијан: Свети Сава и праштање
Једног дана, Свети Сава је кренуо уским планинским путем ка једном селу у којем су се људи посвађали око међа и земље. Свако је тврдио да је баш он у праву, а речи су постајале све теже и од камена. Када је стигао, није их прекоравао, већ је тихо сео међу њих и саслушао свакога. Рекао је да земља остаје, а човек пролази, и да ништа није вредно изгубљеног мира у срцу. Подсетио их је да је поштовање највећа победа — победа над сопственом гордошћу. Постидео се најпре онај који ј
12 hours ago1 min read
