Osećam kako mi misli beže, razleću se od ličnog ka opštem i obrnuto. Slučajem sam se obrela u mom gradu baš u vreme nesreće. Kad su mi...

Ne postoji kazna za zločin od kog nam srce krvari, neće vratiti osmehe dečije pokajničke reći ničije. Ne postoje reči utehe niti bol...

Jedna će majka svisnuti od tuge Sin joj se igra na obodu duge. Šest godina imaše; I samo je hteo da nastavi put, Kad ga je zatrpalo...

Osmeh ti se sledio, grade naš. Ni molitva ni urlik ne mogu ga vratiti. Iz rane ti krv lije I damar četrnaest puta odzvanja već peti...

Činilo se da je isto Jutro nebo i Sunce Osmeh na licima Pozdrav na usnama Zagrljaj u rukama Da se reči utrkuju San prepričaju Do kraja...

Niko nikad saznati neće jesu li se u tom kratušnom času između dva huka jejine ljudi ko anđeli obrušili na kamenje ili se kamenje...

Plakaćemo sutra. Danas nam je bes nadvladao jad. Belina jutra Ne donosi svetlost u Novi Sad. Utehe nema. Za pravdom žudimo, pravda nam...

Da li je taj dan nebom projezdio znak da li se odlomilo u gorju stenje da li je odjeknuo majčin zov da l' bio je slučaj il' izazov. U...

Utihnule su ptice nad Novim Sadom. Vazduh je nepokretan od težine bola. Ne čuje se više ni šum lišća na drveću, sivilo poništava jeseni...

Tužan si moj voljeni grade. Pretužan, Novi Sade. Četrnaest malenih ptica je prhnulo, iz ljudskih grudi, put nebesa. Nevinih, bezazlenih...

Grom od betona vrisnu na detinjstvo, mladost, nanizane godine. Pod tonama blokova nestali su životi, a krenuli su radosno u zagrljaj...

Dan okupljanja nevinih na putovanje koje se nikad nije desilo, dan se pretvorio u noć, u neizmeran bol, gde ni suze ne mogu da pruže...

Niko i ništa nije utihnulo... kad za njima ponosno koračaju oni koje su ostavili u suzama i bolu...

Da mi je da vidim beli dan Da crni sram pojede besramne Kad u belom danu crne monte neba obruše se. Da mi je da sam kneginja Milica Pa da...

Poleteše golubovi beli,ispod strehe koje više nema. Vinuše se u nebo visoko, svaki od njih posta jedna zvezda.

Boli me danas. Svaka ulica od Grbavice, do Podbare, čika Jova Zmaj i most slobode... Boli me postolje ispod Miletića, sat na tvrđavi,...

Na stanici Novosadskoj Niče drvo bijelih cvjetova Za njih, o duše nevine! Mirom čuva spomen I kamnu opomen Na crne ljude i živote. U...

Eh, grade moj... sred novembarskog Sunca što ti toplinom prija, u nedrima tvojim opet tuga se svija. Neko je morao otići... bez pripreme...

Šta sad vredi? Vikati i besumučno proklinjati da kriva je ona, ili on Ne pridajte ovoj bedi gnevan ton... Šta sad vredi? Materijalno će...

Pljusak, plače li kiša? Vozova pisak. Dečji vrisak! Od dvoje zaljubljenih osmeh i ruku stisak. Pljusak, nariče kiša? Nije to kiša, to...