Branko,
Kako da ti se obratim? Kao nekoj suštini koja i sada postoji. Ponovio si sudbinu pesnika, umetnika. Možda pre sledeće rečenice treba da napišem većina pesnika, mnogi pesnici.
Neću.
Pesnik je onaj ko je marginalizovan, odbačen, kritikovan, ponižavan, omalovažavan, izdan, prodan... Filozofi misle o životu i smrti, o dobru i zlu. Pesnici instiktivno osećaju život i smrt, dobro i zlo. Otkuda svetlo u pesnikovim stihovima? Da, to svetlo je kao vapaj, tvoj.
Otkud tama u stihovima pesnikovim? Koliko ratova, sukoba, neljudskosti, borbe.
Branko,
možda si ti primio i sve one udarce koji su bili namenjeni i nama.
Pozdrav u večnosti.
*Boris S. Marković rođen je 1980. u Novom Sadu. Diplomirao je istoriju umetnosti u Beogradu. Bavi se slikarstvom, vajarstvom i savremenim dizajnom. Objavljuje poeziju i kratke priče. Od 2008 godine živi u Brizbejnu, (Australija). Objavio je pesme u uglednim srpskim časopisima. Na sajtu porodice Branka Miljkovića – Brankova pohvala svetu objavljena je njegova pesma Sudbina čoveka.
Comments