Branka Marković: Sloboda (ZA KONKURS TAJNA ANDRIĆEVE KUTIJE)

Ne boj se. Pogledaj, konačno, iznad sebe i prepoznaj to čudo - koje si tako lako stvorio ali tek onda, kad si strah zamenio svetlošću. Ne plesi ni sa svojom senkom. Vreme je da je pustiš i ne daš joj da ti iz duše otme poslednji plamičak koji bi osvetlio sve tvoje nedoumice. Zbog njih si svoje korake i srce gurao u čekanje i zarad drugih - nikada nije bilo boljih zora za tebe. Pa se svetlo često gubilo na kraju tunela , gde bi nas čekalo drvo jabuke ili livada ljubičaste boje. A nismo ni pokušali da to saznamo. Mi smo, dragi moji, samo mislili da živimo dok živeli i nismo. I sve nam je nekako izmicalo.....hladovine su nas zaobilazile a Sunce se nikad nije ni nagnulo baš iznad nas i otopilo nam suze. Jer stalno smo čekali da se sam rascveta taj naš trenutak, ne verujući da ga samo mi možemo podstaći na slobodu. Bojali smo se jastuka na kojima bi sačekali radost i udahnuli je, uvek izabravši klupu kraj prašnjave staze. Trgni se! Zagrli sva godišnja doba koja si tek tako zapostavio, misleći da su samo vreme u jednoj godini. Pusti ih u srce. Osetićeš da su sve ono o čemu si sanjao! Jer...ti si Čovek i sloboda je tvoja cipela za put oko sveta.

O AUTORKI

Branka Marković je profesorka srpskog jezika i književnosti i književnica. Živi i radi u Vranju, članica je Matice srpske i Udruženja književnika Vranja. Autorka je jedne pesničke zbirke „Fama Volat” i tri knjige proze „Dečak sa violinom”, „Hronika jedne nostalgije” i „Svetionici u nama" (recenzent zadnje knjige proze je akademik Matija Bećković). Dobitnica je najvećeg javnog priznanja „31. januar”, koje dodeljuje grad Vranje, za izuzetan doprinos u književnosti i očuvanju dijalekta i kulturno-jezičke baštine i tradicije. Ovogodišnja je dobitnica konkursa „Pera Tuman”, za najbolju humorističku radio-dramu. Autor je mnogih eseja i radova o književnosti i jeziku.