Baš se veselim što ćemo
moja starija sestra i ja rano umrijeti,
i što ćemo iza sebe ostaviti
plavo nebo i žive dječake,
i što nitko neće znati plakati crno baršunasto,
jer tako plače samo veliko more.
Veselim se i što će svećenici
i prijatelji imati puno posla
dok pošalju za nama u nebo
sve naše snove i sve pse.
Veselim se što će poslije nas
i dalje biti toplih ljudi
i velikih očiju i velikih usta do zvijezda.
Marija Čudina je srpska pesnikinja rođena u Lovincu 1937. godine. Završila je gimnaziju u Sisku, a potom je u Zagrebu studirala jugoslovenske jezike i književnosti. Jedno vreme je živela i radila u Zagrebu. Kao novinar radila u listu „Slobodna Dalmacija”. Godine 1961. udaje se za umetnika Leonida Šejku. U Beogradu je živela od 1966. godine gde će ostati do svoje smrti 1986. godine. Objavila je zbirke pesama: „Nestvarne devojčice” (1958), „Čađ i pozlata” (1963), „Pustinja” (1966) koju je izdala zajedno sa Leonidom Šejkom i Slobodanom Mašićem, „Tigar” (1971), „Paralelni vulkani” (1982), „Divlja duša” (1986) i knjigu proznih zapisa „Amsterdam” (1975). Zajedno sa svojim suprugom Leonidom Šejkom bila je jedan od osnivača umetničkog pokreta Mediala.
Comentários