Dragi Branko,
Znaš već da današnji pesnici uzalud bi da bude nadu i da se svodnevno vlastitiom mukom smrću bore protiv smrti. Da uzaludno očekuju vatre i ništa – vatre su davno zgasle. Tinja negde u nigdini poreklo nade i svetlost daje jedino krv koja svetli.
padaju teške
crne senke na potiljak –
uzalud je budim
smrću protiv smrti
bat konjskih kopita
po zvezdanoj stazi
gomila se
smeje gomili –
vatra i ništa
u mahnitom begi
poreklo nade
prate gromovi
spavam i sanjam
da ne mogu da se probudim:
krv koja svetli
Pozdrav Pesniče
*Dejan Bogojević (Valjevo, 1971) je srpski književnik, antologičar, književni kritičar, esejista i likovni umetnik.
Autor je poezije, proze, haikua, eseja, drame, kao i književne i likovne kritike. Njegova dela zastupljena su u preko 200 zbornika, zajedničkih knjiga i antologija u Srbiji i širom sveta, a prevedena su na petnaestak jezika. Objavio je 40 autorskih knjiga i uređivao brojna periodična i antologijska izdanja.
Pored književnosti, bavi se i likovnim stvaralaštvom koje obuhvata slikarstvo, ilustraciju, crtež, strip, vizuelnu poeziju, mejl-art i dizajn.
Predsednik je Haiku društva Srbije i Haiku udruženja Srbije i Makedonije. Idejni je tvorac i organizator međunarodnog umetničkog projekta „Interkulturalni dijalog kroz srpski i međunarodni umetnički izraz“, održanog u Valjevu od 2009. do 2014. godine. Član je Udruženja književnika Srbije od 1997. godine, kao i Udruženja strip umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Takođe je član splitskog udruženja „DADAnti“.
Aktivan je u brojnim međunarodnim obrazovnim projektima i živi i stvara u Valjevu.
Comments