top of page

Dorina Vojinović: Poslednja stanica, raj




Jedna će majka svisnuti od tuge

Sin joj se igra na obodu duge.

Šest godina imaše;

I samo je hteo da nastavi put,

Kad ga je zatrpalo gvožđe i šut.


Jednom će ocu srce prepući,

Njegova princeza ne vraća se kući.

Lepota na pragu mladosti;

A toliko je tek trebalo da iskusi radosti,

Da voli i ljubi.

Armatura je ubi!


Jedna će baka,od muke,

sama u grob poći,

Unuk joj nikad više neće doći.

Da pokaže indeks i ocenu;

Možda gladan, ali častan,

Nije znao da život ovde nema nikakvu cenu.


Jedan je deka već na zemlju

kao pokošen pao,

Voljene sa puta nije dočekao.

A tako im se nadao;

14 duša , 14 ubijenih,

Na put pošli, a nigde nisu stigli.

Svako od njih nedužan stradao.


Otvori Bože vratnice raja

Za ovu tugu kojoj nema kraja.

Raširi skroz rajske dveri

I ovo mučeništvo dobro premeri.

Stiže ti 14 anđela sa svog poslednjeg putovanja,

Iz ove doline bola, plača i tugovanja.




Recent Posts

See All

Comments


bottom of page