Čula se tišina posle praska,
Tišina koja još uvek traje,
Korača oko nas i u nama.
Šta da kažemo?
Šta da mislimo?
Bol je prejaka, nemoćna,
Užas je u očima.
Mogla sam biti ja,
Mogao si biti ti.
Samo možemo da gledamo
I da ćutimo u tišini.
Samo možemo da budemo
Besni i vičemo.
Da li možemo da
Budemo glasniji od tišine
I pogledamo u oči krivce?
Da li možemo da odbranimo
Vašu nedužnu i strašnu smrt?
Da li smo ljudi ili plašljivi miševi?
Čula se tišina posle praska,
Tišina koja nas opominje
Da otvorimo oči i dušu.
コメント