top of page

Dunja Draginčić Živić: Tišina




Čula se tišina posle praska,

Tišina koja još uvek traje,

Korača oko nas i u nama.

Šta da kažemo?

Šta da mislimo?

Bol je prejaka, nemoćna,

Užas je u očima.

Mogla sam biti ja,

Mogao si biti ti.

Samo možemo da gledamo

I da ćutimo u tišini.

Samo možemo da budemo

Besni i vičemo.

Da li možemo da

Budemo glasniji od tišine

I pogledamo u oči krivce?

Da li možemo da odbranimo

Vašu nedužnu i strašnu smrt?

Da li smo ljudi ili plašljivi miševi?

Čula se tišina posle praska,

Tišina koja nas opominje

Da otvorimo oči i dušu.

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page