Dušan Dojčinović: Pismo Branku

Evo me Branko!..

Pružam ti ruke pružam ti dah moljenja mog.

Iznad moje glave stoji omča...

Hoću li povući stoličicu, nogom i vinuti se u nebo u ruke nečastivog.

Ili će mi ruka dušmanska maknuti tu stoličicu da okončam sa sobom i vasionom.

Nebo čuje li me u ovo veče okićeno zvezdama...

Tiho je i čuje se samo lavež pasa u daljini...

Tiho je i bez vetra, pravi prolećni dan za poželeti da umrem i nestanem.. Da me više nema osim u sećanju, pesnika.

Hoće li stvoriti mit i oko mog imena i oko mojih pesama..

A što bi?

Drugo je „vatra i ništa”, i „ubi me prejaka reč”!?

Drugo si ti, dragi moj Branko!

*Dušan Dojčinović je pesnik iz Leskovca. Objavljivao je radove (pesme, priče, aforizme i radove za decu) u domaćim i međunarodnim časopisima i antologijama.