Dan okupljanja nevinih
na putovanje koje se nikad
nije desilo,
dan se pretvorio u noć,
u neizmeran bol,
gde ni suze ne mogu
da pruže utehu .
Dve stanice, kao dve obale,
neće se nikad susresti.
Na drugoj stanici,
ostale su prazne ruke,
koje su čekale da zagrle
dugo očekivane, najdraže,
izgovore reči dobrodošlice,
Ostali su na tužnoj stanici,
Okamenjeni su, zaleđeni,
poslednji trenuci,
pre nego što se smrt obrušila
na očekivanja, nade.
Plače grad, moj Novi Sad,
plače cela Srbija.
Comments