Obe moje bake, Marija i Aleksandra
maloletne behu kad ih roditelji udadoše
po svome nahođenju, da reše svoj problem
ženske čeljadi u kući, ne obraćajući pažnju
na njihove želje i osećanja, i lične potrebe.
Marija je živela u Pirotu, i želela je oficira
mladog i zgodnog,
sa njime bi šetala gradom
ali otac je udade za mog dedu jorgandžiju
i preseliše se u Knjaževac,
gde ona rodi dvoje
moju majku i brata joj starijeg, ujka Mileta.
Aleksandra živeše drugačije,
u selu Žukovcu,
sa petoro braće i sestara,
i otac je njen udade
za dedu mog Miljka, koji bez oca rano osta
poginulog na solunskom frontu, za ispomoć
su svim kućnim i domaćinskim poslovima.
I tako se rodiše moj stric, a i moj otac, u ratu
kada su Nemci i Bugari, partizani i četnici
bili bitke svoje,
dok je on bio mala uplakana beba.
Svaka čast mojim bakama, hrabrim devojčicama
koje su u mladim godinama podnele
teret braka
nametnutog od strane roditelja,
jer to je bio običaj.
Udaj dvojku što pre, da ne ispadne svašta
bolje je da roditelji odluče,
osećanja njena zgaze
da ode i veže se, da se izbegnu udvarači
da radi, a ne da se školuje i troši oskudni novac
kojeg ionako nema za svu decu,
a i šta će joj škola?
U današnje vreme
savremenog društva i sistema
prosto je neverovatno da se tako nešto i dalje dešava
u nekim sredinama na planeti Zemlji,
za ne poverovati
da se jadne nezrele devojčice
i dalje sile na brakove
zbog raznoraznih razloga
i pretenzija roditelja
i takvih ženika koji vole da sakate mladost.
U doba interneta i komunikacija, sofisticiranosti uma,
razvoja naprednih tehnologija
i veštačkih inteligencija
svemirskih programa i genetskog inženjeringa
još uvek postoji primitivizam
i ruralni oblik ponašanja
da li je moguće, prosto je neverovatno,
ljudi božji, dokle?
Irena Jovanović je rođena u Zaječaru 1971. godine. Diplomirala je u nivou Mastera na Fakultetu Primenjenih Umetnosti i Dizajna (FPUD) u Beogradu, Srbija. Živi i radi u Zaječaru kao slobodan umetnik i poeta. Poeziju piše od druge godine fakulteta. Pesme su joj objavljivane u mnogim časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu, jer poeziju piše i na srpskom i na engleskom jeziku. Po konkursu izdavača „Inner Child Press“ iz SAD-a joj je objavljena prva knjiga poezije na engleskom jeziku „Let It Be“, i može se nabaviti preko sajta izdavača. Svoju poeziju na oba jezika postavlja na svoju fejsbuk stranicu, a 2014. godine osniva Ženski poetski klub „Vlat“, koji je sada ponovo aktivan i okuplja tridesetak članica. Od 2024. osniva ogranak u Zaječaru „Saveza Кnjiževnika u otadžbini i rasejanju“ – SКOR, i predsednik je ogranka, a odnedavno i glavni i odgovorni urednik svih štampanih izdanja SКOR-a. Ima nekoliko knjiga poezije u pripremi. Dobitnik je dve treće i jedne prve nagrade za poeziju, i velikog broja diploma, sertifikata, zahvalnica i hrisovulja.
Comentarios