Nova knjiga pesama Slobodana Zubanovića „Vidi vidi” objavljena je u izdanju Arhipelaga u pesničkoj ediciji Element.
Knjiga „Vidi vidi” objavljena je tačno pola veka posle objavljivanja prve Zubanovićeve knjige pesama „Кupatilo”. Osim što donosi nova pesnička iskustva, nova knjiga ovog pesnika je i jedna vrsta rekapitulacije njegovog pesništva.
Кnjiga pesama Slobodana Zubanovića Vidi Vidi predstavlja hroniku jednog pesničkog iskustva i hroniku jedne pesničke avanture. Kao u kakvoj retrospektivi, ova knjiga sagledava i preispituje teme i poetiku, postupak i promene koje su obeležile ovaj pesnički opus, jedan od najznačajnijih nastajalih na srpskom jeziku u poslednjih nekoliko decenija. U ovoj knjizi ispunjenoj posvetama i dijalozima, upečatljivim iskustvima i snažnim slikama unutrašnjeg i dostupnog spoljnjeg sveta pratimo rad otvorene i nesmirene pesničke volje koja uzima jedan po jedan detalj gradske svakodnevice i od njih oblikuje ekspresivnu i promišljenu liriku. Vidljivi i nevidljivi prizori ove poezije pozivaju nas da se suočimo sa stvarnošću kakva postoji i sa slutnjama koje takva stvarnost nužno stvara. Začinjući se u doživljaju običnog, ova poezija to obično prepoznaje kao početni, nikako ne i dovoljni uslov za nastanak oživljenih slika i podsticajnog mišljenja. Potekle iz te osnove, pesme Slobodana Zubanovića otkrivaju raspone svakodnevice, ali i raspone istraživačke volje jednog modernog pesnika: od postavangardnih tokova do gotovo klasične lirske sabranosti, od svakidašnjih slika do prodornog pesničkog mišljenja, od pesama u čijoj je osnovi snaga doživljaja do pesama u čijoj je osnovi kulturna i jezička istorija, od apokalipse Černobila do postapokaliptične senke Kovida – kaže Gojko Božović u recenziji knjige „Vidi vidi”.
U završnoj napomeni uz ovu knjigu Slobodan Zubanović naglašava:
Autor ovu knjigu posvećuje sećanju na pedeset godina od štampanja svoje prve knjige Kupatilo objavljene 1973. godine, u izdavačkoj kući „Prosveta“. Kada kažemo vidi, odmah pomislimo na nešto što smo već videli, slično onome kada zavaljeni posle nedeljnog ručka, uz malo vina, prelistavamo album porodičnih fotografija u kojima na čas živimo sa ponovnom, naknadnim, gledanjem više sećanjem na likove i događaje; sve smo to već jednom gledali: sad možemo opet, sopstvenim očima iznova da vidimo jedva upamćen lik ili prizor, možemo uživati u društvu prijatelja, roditelja ili poznanika kojih više nema, možemo, na kraju krajeva, izreći i komentarisati vidi, vidi, u ushićenju ili ne, događaj u kojem smo nekad davno učestvovali ili reći štogod o pojavi koja nas i dalje zanima. Tako je i sa pesmama uvrštenim u ovu knjigu; u danima kada većini ljudi poezija sve više i više biva nevidna, veoma nepotrebna, nezanimljiva i dosadna, slika postaje njena savremena i neophodna alatka.
Rođen u Beogradu 1947. godine, pesnik i esejista Slobodan Zubanović objavio je trinaest pesničkih knjiga, kao i knjige izabranih pesama „Dorćolski diskont” (2006), „Kad budem imao 64 godine” (2008) i „Listajući vetar” (2022). Objavio je i nekoliko knjiga o pesnicima i poeziji. Pesme Slobodana Zubanovića prevođene su na više jezika i štampane u antologijama i zbornicima. Dobitnik je nagrada: „Isidora Sekulić”, „Milan Rakić”, „Nolitove nagrade”, „Vasko Popa”, „Disove nagrade” za sveukupno pesničko delo, „Desanka Maksimović” za pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, „Zmajeva nagrada”, „Branko Miljković”, „Zlatni krst cara Lazara” za životno delo i priznanja „Brankovog kola” za pesničko delo.
Izvor i foto: Arhipelag
Comments