Marija Aleksić: Pismo Branku

Dragi mrtvi pesniče,

Nakon trudnoće planiram da rodim prejaku reč, ne onu tvoju već moju koja je još jača, koja će me satrti i slomiti na sto komada, koji će se vući po zgarištu i skupljaće je stari Romi. Vikaće niz ulicu da su našli nešto dosad nenađeno.

Našli su moju tek rođenu dušu, a već umrlu po rođenju. Nosiće je po buvljim pijacama i nudiće za bagatelu. Neko će se prevariti i dati poslednju paru da kupi stari prah neukaljane duše. Stavite je u buhtlu sa džemom i dati komšiji da se posluži. Potopiće u vrelu vodu i oprati veš njome. Skuvaće u boraniju i dati deci da pojedu posle škole. Baciće u kantu za đubre i odneti ponovo na zgarište. Ponovo će je naći noćni skupljači i preprodavati.

Prodaće je po nižoj ceni od prethodne, jer svaka cena je niža od prethodne ...

*Marija Aleksić (1981, Jagodina) je diplomirani istoričar, prozni pisac i pesnik. Ima iza sebe tri zbirke poezije i zbirku priča Prababa Julka i hotel Bristol. Omiljeni pesnici su joj Branko Miljković i Edgar Alan Po.