Mirjana Štefanicki Antonić: Nebo je moje oko (ZA KONKURS TAJNA ANDRIĆEVE KUTIJE)

Mi starimo u ovim danima, u ovim razlistanim osećanjima, razdeljenim daljinama dodirujući polomljenu zraku sunca, na keju, pored mosta ispod kojeg protiče Dunav, gde više ne plove brodovi tegljači, niti vrbe češljaju svoje zelenolisne kose. Naš ponovni susret će biti vreme, to vreme što tako neumitno teče i povezuje nas. Nebo je moje oko.

Inspirisano pripovetkom „Most na Žepi”

O AUTORKI

Mirjana Štefanicki Antonić rođena je 1954. godine u Novom Sadu. Po obrazovanju je ekonomista i čitav radni vek provela je u istoj banci u Novom Sadu, koja je kroz transformacije nosila imena Jugobanka, Continental banka i NLB banka. Poeziju je prvi put objavila u knjizi Sto pesama (Kulturni centar, Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov”, Novi Sad, 1972). Autor je šesnaest knjiga – jedanaest zbirki poezije, tri knjige književnih ogleda i dve knjige književne kritike. O njenom stvaralaštvu objavljene su dve monografije: Dr Milovan Gočmanac, Ingenijum uzvišenog stila – O književnom delu Mirjane Štefanicki Antonić (Svitak, Požega, 2020) i Mr Bojana Grbović, U književnom svetu Mirjane Štefanicki Antonić (Prometej, Novi Sad, 2023). Njena poezija zastupljena je u brojnim zajedničkim zbirkama, časopisima i antologijama, a pesme su joj prevedene na engleski, bugarski, makedonski, slovenački, ruski, francuski, arapski i poljski jezik. Piše poeziju, književnu kritiku, recenzije i kratke priče, a u pripremi joj je i roman. Dobitnica je više nagrada za svoj pesnički rad. Član je Društva književnika Vojvodine od 1997. i Udruženja književnika Srbije od 2019. Živi i radi u Novom Sadu.