E, moj nikad upoznati po peru prijatelju! Znaš da te se često setim i dugo u noćima bez sna o tebi razmišljam...
I nočas sam ti opet bio u društvu mrtvih pesnika i znaš koga sam sreo? Tvoga poetskog druga iz vremena vaše mladosti, koji je kao i ti pripadao neosimbolistima, sa kime si često tada drugovao, misli i pesme razmenjivao... Da, sa Mićom Danojlićem sam bio i o tebi zborili smo čitavu bogovetnu noć.
Ja nisam imao tu sreći i čast da te za tvoga kratkog života upoznam, jer prerano si sa ovoga nerazumnoga sveta za poete, otišao. A, da si, kao nam kažu i lažu, da si se obesio i izvršio samoubistvo – u to nikada nisam poverovao. Mada sam znao da si, kao i mnogi od nas, često i neumereno pio – jer često si pjan bio utapajući pesničku dušu u alkoholu, davajući oduška sopstvenom, verovatno, ljubavnom jadu i bolu...
A, reče mi Mića, da si voleo da nosiš šešire tada, baš kao što i ja volim i nosim ih sada.
Ma, to nam je sudbina – da idemo putevima kojima se ređe ide, da stihopojemo o ljubavi i smrti – kao večnim temama i inspiracijama svih pesnika, verovatno i možda zarad večne slave, koja nas uglavnom i ponajčešće sačeka kad se preselimo u carstvo nebesnika.
E, moj Branko prijatelju nikad upoznati, znaš da čitajući ove tvoje zbirke poetske:
„UZALUD JE BUDIM“
i ja se borim
„SMRĆU PROTIV SMRTI“
i pokušavam da iznadjem
„POREKLO NADE“
a, dobro znam da su
„VATRA I NIŠTA“
samo i uvek
„KRV KOJA SVETLI“
I ne bih te više uznemiravao u tvom spokoju večnom ovom pisanijom, hoću samo još da ti kažem, a mislim da to zasigurno znaš – da je tvoj i moj prijatelj Mića za života doživeo ponajveću čast za jednog pesnika i pisca: gradska biblioteka u Ljigu nosi njegovo ime! Ti to nisi za života dočekao, mada danas imenom tvojim neke se ulice zovu, književni klubovi, trgovi... Posthumno svakog pisca počast sustigne... A, ja bih voleo sve to za života...
Nek nas pesme naše sačuvaju od peska zaborava! Do našeg susretanja jednog dana, a možda če biti noć, u nebeskom zavičaju – ostaj mi zdravo.
Poslednjeg dana meseca novembarijusa,
nekuda na jugu u blizini Niša – tvoga zavičaja
Gospodnjeg leta 7533. godine od postanka Sveta
Tvoj sabrat po poetovanju i pisaniju
Miroslav Mišel Boltres
*Miroslav Mišel Boltres, srpski književnik, rodjen u Smederevu 1966. Diplomirani menadžer. Akademik – dopisni član i generalni zastupnik Srpske Kraljevske Akademije naučnika i umetnika (SKANU).Moderator kulturno-umetničkih manifestacija. Bavi se izdavačkom delatnošću. Počasni doktor književnosti i počasni ambasador mira. Piše klasičnu poeziju, haiku, rubaije, kratke priče, zapise i aforizme. Počastvovan sa više književnih priznanja do današnjih dana. Član je UKS-a sa statusom samostalni umetnik i brojnih književnih i umetničkih asocijacija. Objavio: 9 knjiga do sada, od kojih jednu u USA. Jedana od najdražih nagrada LUKIJAN MUŠICKI za ŽIVOTNO DELO u oblasti književnosti i kulture. Predsednik Umetničkog kluba RASKOVNIK, Smederevo od 2009. Utemeljivač međunarodne književne manifestacije „DESPOTOVA ZAKLETVA od 2014. Živi i stvara između Beograda, Smedereva, Aleksinca, Vlasotinca i sela Štavice podno Rudnik planine.
Comments