Oliver Janković: Pismo Branku

O kojoj ličnosti želiš da čuješ? Koja te zanima?

Onaj Branko, da kažem običan, trezan. Metodičan u komunikaciji s ljudima, pedantan. Željan znanja i saznanja. Velikodušan i dobar, ali vrlo narcisoidan, osetljiv na kritike, svojeglav, šarmantan, elegantan ali pomalo nespretan ženskaroš, onaj koji pokušava da bude dendi...

Ili pijani Branko, svadljivi, ratoborni, polemični. Veliki Srbin, kada je to bilo opasno, patriota, divlji Branko, spreman na svakake gluposti. Branko koji odlazi sa prvom prijateljicom noći. Branko van sebe, koji nije mogao da se zaustavi. Branko koji je spalio sve mostove za sobom i one ispred sebe. Branko koji je spaljivao svoje rukopise. Koji je dizao ruku na sebe i svoju poeziju.

A možda... možda te zanima Branko kao pesnik. Branko zavezan za lađu svojih stihova. Pesnik koji mora proći brojna iskušenja. Stvaralac kome su Scila i Haribda poput dečje igračke u odnosi na one žrtve koje od njega traži poezija. Onaj kome mastilo sazreva u krv dok piše. Onaj koji kida utrobu svakim svojim stihom.

Plemeniti i plameniti, uzvišen, bezmalo pa savršen.

Možda će samo to stanje moje ličnosti biti upamćeno.

*Oliver Janković je rođen 1957. godine u Beogradu. Završio je studije Slavistike na Filološkom fakultetu. Piše poeziju, prozu, drame i radio drame za decu i odrasle. Bavi se književnom kritikom a piše i aforizme i kratke satirične forme.