Senahid Nezirović: Dan opomene

Kao da su nam ukrali tela bližnjih iz ove „Doline suza”,

preseljavajuć ih u astralni predeo ispunjen maglom

gde duša ne poznaje bol, strah, žalost, patnju i smrt,

pa nas odatle gledaju, čudeći se našem buđenju...

Strpljivo čekamo da slavuj iz hora zapeva: DAN OPOMENE je stigao poput snega koji beše, iznenada,

napadao na Havajima!

Od te studeni,

zalediše se Zvezde u očima zaljubljenih: Mladić i devojka su otišli u smrt zagrljeni! A oni podvijenih repova koji zadovoljno primaju plate na ruke

za račun tuđih nesreća, moraju spoznat iskustvo gubitka;

jer da sup ostradala njihova deca,

roditelji, braća i sestre

njihov krik i urlanje bi odmah čulo Sunce, ispod neba koje nema miljenike...