Snežana Šolkotović: Trenutak

Dovoljan je bio nesrećni trenutak

Da se obruši mukla tišina

Puna bola,

Dovoljno je bio vrisak

Da krv više venema ne kola.

Niko to nije slutio,

Niko se tome nije nadao

Samo su saopštili...,

Neko je..., stradao...

Ko je kriv...?

Sudbina koja zna da se poigra

Sa čovekom,

Suza u oku

Koja sama klizi niz obraz

I postaje rekom...

Nastao je muk

Kao da ništa smisla više nema

Za momenat je sve ugušio

zastrašujući zvuk

Teška bol je dušu pritisla...

Sa pitanjem - Zašto..., zašto...,

Novi Sad , izgubljene nade

U svitku vremena...