Dovoljan je bio nesrećni trenutak
Da se obruši mukla tišina
Puna bola,
Dovoljno je bio vrisak
Da krv više venema ne kola.
Niko to nije slutio,
Niko se tome nije nadao
Samo su saopštili...,
Neko je..., stradao...
Ko je kriv...?
Sudbina koja zna da se poigra
Sa čovekom,
Suza u oku
Koja sama klizi niz obraz
I postaje rekom...
Nastao je muk
Kao da ništa smisla više nema
Za momenat je sve ugušio
zastrašujući zvuk
Teška bol je dušu pritisla...
Sa pitanjem - Zašto..., zašto...,
Novi Sad , izgubljene nade
U svitku vremena...
Comentários