Grom od betona vrisnu
na detinjstvo, mladost, nanizane godine.
Pod tonama blokova nestali su životi,
a krenuli su radosno u zagrljaj suncu.
U suznom oku i srcu neverica
žalost, bes i svesnost vrtlože.
Istina ćuti, skrivena u valovima reči.
Verjuj i ne veruj, svejedno, životi su ugašeni.
Šta nas čeka sutra?!
Do kada će talasi mutni da odnose nevine?!
Gospode, razagnaj muljevite vode,
Osvetli put Životu!
Comments