Dobar dan veliki Branko Miljkoviću.
Posle izvesnog vremena smogao sam snage da ti napišem par rečenica i da ti se javim za tvoju izvrsnu poeziju i knjigu koju si mi poklonio preko mog ujaka Đorđa Valjarevića. To je bila dečija knjiga pesama vaših ranijih koje ste pisali iz mlađih dana. Ujak mi je stalno govorio da vam je kuća kao gnezdo i da sa tih visina pišete malim ptićima vaše pesme. A pesme su dečiji snovi ili uspomene na najranije detinjstvo ili „Vatru i Ništa”. Posle ste dobili silne neke nagrade uz obrazloženje da je „Uzalud budite samu”.
Ptica koja nema krila ne može nigde da poleti. Cvet je bez boje mirisa i ljubavi samo su uspomene večne i one traju dok smo živi. Stalno pitam ujaka kako vam je tamo iznad plavog horizonta sa posteljom od snova i svile. Sa pesmama izvan svakog zla i vetra koji donosi ljubav samo najboljim pesnicima. Imam vaše slike i foto-album koje sam dobio. Čuvam u svom ormaru, možda ću sutra i ja vama da se odužim za lepu posvetu.
„Dragom Feliksu od čika Branka pesnika”. I to nije kraj pisma nacrtao sam jedno crveno sunce i tri tačke. Da nas spoje u tom mraku večnosti. Onom gde ptice pevaju po ceo dan a cveće miriše na snove.
Možda će samo pesma spojiti naše viđenje sveta, onog malog dečaka što vas zove da mu date podršku za njegove buduće pesme.
Pozdrav plemeniti pesniče sveta!
*Srećko Aleksić pesnik iz Beograda, rođen je 1972. godine. Pesnik, književni kritičar, romanopisac i pomalo glumac iz ranijih godina. Objavio je sedam zbirki poezije i jedan roman (prvenac) „Kada opadaju kajsije”. Dobitnik je preko trideset nagrada za svoje stvaralaštvo, sedam u Italiji. Godine 2020. dobitnik je nagrade Balkanski Juvelir za književnost i stvaranje, uz Simu Pandurovića, književni klub „Dušan Matić”. Živi i stvara u Beogradu.
Comments