top of page

Suzana Aleksić Tasić: Ne plači, mama



Ne nemoj palkati mama,

malo je samo bilo mračno

seka je tu i nisam sama,

i sad je tako svetlo sa neba.


Uteši rečima i drugu majku

tu ima puno Anđela-dece,

samo ponekad pročitaj bajku

iz one knjige u našoj sobi.


Tu gde je svetlost večito sada

Milica mala nas osmehom dočeka

nju što odnese tuđinska ruka gada,

nas što pokosi naših nebriga neka.


Samo ponekad kad čuješ zvono u školi

i žamor dece, svih naših drugara

oči ka nebu digni i za nas se pomoli

ja bih i seka na ponos bile tebi.


Ne plači mama i tata neka zaćuti

sada smo stvarno Anđeli vaši mili

možda je prazno naše mesto u kući,

sigurne još smo, čuva nas naš deda.






Recent Posts

See All

Comentarios


bottom of page