Ilustracija: AI
Volimo da ističemo sjaj, značaj, ugled i slavu
a ne skromnost, skrušenost i istinsku ljubav.
Želimo jednoj stvari da damo reljef tako da pada u oči,
da bude naročito naglašena.
I ako posedujemo reljefne karte mi se ne snalazimo u odmeravanju.
Lutamo i tumaramo noću.
Noću bez snova.
Odgađamo oproštaj i propuste.
Odlažemo naš rok plaćanja,
hoćemo i popust da imamo dok plaćamo
i sve bi da uradimo da prođemo jeftinije.
A raj se ne kupuje nego se zaslužuje.
Ako vratimo sve što smo uzeli
i zaželimo oproštaj grehova, milost i pomilovanje,
da nam se oprosti osetićemo se isto.
Posle glavnog cvetanja još jednom će cveće cvetati.
I mi ćemo opstati.
Kao ponovno rađanje,
preporod klasične starine
ili tačnije sloboda
i stvaralački čovečiji duh pod uticajem klasične književnosti,
umetnosti i filozofije u doba renesanse.
Obnovićemo naše živote
i popraviti i menjati ga na bolje.
Mi ćemo se osvežiti i podmladiti.
Gledaćemo kolibre koji imaju veći mozak
u odnosu na telo od drugih ptica.
Srce takođe.
Te ptice mogu da lete
u svim pravcima, kako im se hoće!
Mogu da žive dugo hraneći se
nektarom cveća i zašećerenom vodom.
Mi kao i oni, mali smo ali od nas se očekuje mnogo.
Odbacivanje i odbijanje,
kao muzičko ponavljanje istog tona,
suprotnost je odjek.
Sve će da odjekne.
Događaju nam se reprize i ponavljanje
kao pauze u cirkusu koje klovnovi ispunjavaju svojim šalama.
Izbegavamo večito prokletsvo
jer ima uvek nade za popravni ispit
i mesto pod suncem za nas.
Možemo biti dostojanstveni,
biti oni koji ponovo proizvode,
koji ponovo stvaraju.
Možemo se umnožiti i doživljenu
sadržinu ponovo oživeti sa svesti,
ponovo dobiti dobar glas
za čoveka i uvažavanje, reputaciju i ime.
Nije nikada kasno za prirodne stvari
da se mi osećamo bolje.
Sve je u nama
u našim velikim srcima u telu malog kolibrija.
Imamo sve što je potrebno!
Prirodno!
Comments