Tiho se novembar spušta
zanemeo
dunavsko ogledalo sjajem bdi.
Nad usnulom dušom svakom
lebde u neveri ljudi
zanemeli od bola,
a sveće plam
Nebo budi.
Grad se povio pod teretom dana
ćuti i grlo steže
kroz ulice duge leti samo tuge trag.
Tihu molitvu glasom predem
Nebu da podari snove meke
anđele za svetao put
nedužnima do rajskih vrata.
Comments